Sveti Stefan Sinait (srbin)

Latinica | Ћирилица

Među brojnim svetiteljima koje Pravoslavna Crkva proslavlja postoje i oni čija su imena poznata gotovo svakom verniku, ali i oni koji su živeli toliko tiho i smireno da su iza sebe ostavili veoma malo pisanih tragova. Upravo takav je bio Sveti Stefan Sinait, veliki podvižnik Sinajske gore, koga Crkva pamti ne po velikim propovedima ili čudima pred narodom, već po životu ispunjenom molitvom, pokajanjem i neprekidnim suzama pred Bogom.

Iako se njegovo ime retko pominje u svakodnevnom životu vernika, njegovu svetost potvrđuje jedan od najvećih otaca Pravoslavne Crkve – Sveti Jovan Lestvičnik, koji ga navodi u svom čuvenom delu „Lestvica“. Sam taj podatak govori da nije bio običan monah, već čovek čiji je podvig ostavio dubok trag među sinajskim ocima.

Sinaj – mesto gde se susreću Bog i čovek

Da bismo razumeli život Svetog Stefana, potrebno je razumeti mesto na kojem je proveo gotovo čitav svoj monaški život.

Sinajska gora nije obična planina. Prema Svetom Pismu, upravo ovde je prorok Mojsije primio Deset Božjih zapovesti. Još od prvih vekova hrišćanstva hiljade monaha dolazile su u ovu surovu pustinju tražeći potpunu tišinu i udaljenost od sveta kako bi ceo svoj život posvetili Hristu.

U podnožju Svete gore nalazi se manastir Svete Katarine, koji je u 6. veku podigao car Justinijan i koji se smatra jednim od najstarijih aktivnih manastira na svetu. Oko njega vekovima su nastajale isposnice, pećine i male monaške kelije u kojima su živeli najveći podvižnici pravoslavnog sveta.

Jedan od njih bio je i Sveti Stefan.

Četrdeset godina u pustinjskoj tišini

Sveti Stefan živeo je u keliji nedaleko od Svetog vrha Sinaja i pećine u kojoj se, prema predanju, sakrio prorok Ilija.

Daleko od ljudi, bez želje za slavom ili priznanjem, proveo je punih četrdeset godina u neprekidnoj molitvi, postu i tihovanju. Njegova svakodnevica nije bila ispunjena događajima koji bi privukli pažnju sveta. Njegova najveća borba odvijala se u srcu.

Upravo zbog toga Sveti Jovan Lestvičnik posebno govori o njegovim neprestanim suzama.

Savremenom čoveku možda je teško da razume zašto su sveti oci toliko govorili o suzama. U pravoslavnoj duhovnosti one nisu izraz očaja niti slabosti. Naprotiv, predstavljaju duboko pokajanje i susret čoveka sa Božjom ljubavlju. Sveti oci ih nazivaju darom kojim se srce čisti od gordosti i greha. Čovek tada više ne vidi prvenstveno tuđe slabosti, već svoje, zbog čega se pred Bogom rađa iskrena poniznost.

Po tom daru Sveti Stefan ostao je upamćen među sinajskim podvižnicima.

Svetitelj o kome govori „Lestvica“

Posebnu vrednost njegovom životu daje upravo činjenica da ga Sveti Jovan Lestvičnik nije pomenuo usput. „Lestvica“ predstavlja jedno od najznačajnijih dela pravoslavne duhovnosti i vekovima služi kao putokaz monasima i vernicima koji žele ozbiljan duhovni život.

Kada jedan takav svetitelj navede ime drugog podvižnika kao primer pokajanja i smirenja, to predstavlja snažno svedočanstvo njegove svetosti. Iako nije ostavio knjige niti velike besede, njegov život postao je propoved koja traje više od hiljadu godina.

Blažena končina

Predanje kaže da je Sveti Stefan unapred pripremio svoju poslednju monašku odeždu. Kada je osetio da se približava čas njegovog odlaska iz ovoga sveta, obukao je svoju najbolju odeću, uzeo brojanicu i ostao u molitvenom položaju.

Mirno je predao svoju dušu Gospodu sedeći blago pognute glave, sa molitvom na usnama.

Njegova smrt bila je nastavak života koji je vodio – bez straha, bez buke i bez vezanosti za prolazni svet.

Netruležne mošti koje i danas svedoče

Njegove netruležne mošti vekovima se čuvaju u kosturnici manastira Svete Katarine na Sinaju, zajedno sa moštima brojnih svetih otaca koji su živeli u toj pustinji.

Za razliku od mnogih drugih svetitelja čije su mošti kroz istoriju prenošene iz mesta u mesto, Sveti Stefan i danas počiva tamo gde se podvizavao. Hodočasnici koji posećuju Sinaj imaju poseban blagoslov da se poklone njegovim moštima i pomole se svetitelju koji je ceo svoj život proveo u neprekidnoj molitvi.

Za Pravoslavnu Crkvu netruležnost nije cilj niti dokaz svetosti sama po sebi. Ona predstavlja svedočanstvo Božje blagodati koja se projavila kroz čoveka koji je svoj život potpuno predao Hristu.

Da li je Sveti Stefan zaista bio Srbin?

U srpskoj crkvenoj tradiciji Sveti Stefan se naziva Srbinom. Međutim, većina grčkih izvora jednostavno ga naziva Svetim Stefanom Sinaitom ili Horivskim, bez navođenja njegovog porekla.

Istorijski izvori o njegovom životu veoma su oskudni, pa njegovo poreklo nije moguće potvrditi sa potpunom sigurnošću savremenim istorijskim metodama. Ipak, predanje koje vekovima čuva Srpska Pravoslavna Crkva govori da je bio srpskog porekla, zbog čega ga naš narod sa posebnim poštovanjem pominje među svojim svetiteljima.

Takva predanja nisu retkost u istoriji Crkve. Mnogi detalji iz života pustinjskih podvižnika sačuvani su upravo zahvaljujući živom crkvenom predanju koje se prenosilo sa kolena na koleno.

Pouka za čoveka današnjice

Živimo u vremenu u kojem gotovo da više ne postoji tišina. Telefon, internet, društvene mreže i svakodnevne obaveze neprestano traže našu pažnju.

Sveti Stefan Sinait pokazuje potpuno drugačiji put. Njegov život nas podseća da čovek ne postaje bolji tako što će više govoriti ili biti više prisutan pred ljudima, već tako što će više vremena provoditi pred Bogom.

Njegovih četrdeset godina u pustinji možda deluju nedostižno, ali njegova poruka nije rezervisana samo za monahe. Svako od nas može pronaći nekoliko minuta tišine tokom dana, ugasiti buku sveta i iskreno razgovarati sa Bogom. Upravo u toj tišini često počinje ono što najviše nedostaje savremenom čoveku – mir.

Molitveno sećanje

Ime Svetog Stefana Sinaita možda nije među najpoznatijima u pravoslavnom svetu, ali njegov život ostaje snažno svedočanstvo da se svetost ne meri slavom među ljudima, već vernošću Bogu.

Četrdeset godina molitve, pokajanja i smirenja ostavili su trag koji traje vekovima. Zato se i danas njegovo ime sa poštovanjem izgovara među svetiteljima Pravoslavne Crkve, a njegovo tiho podvižništvo ostaje poziv svakome od nas da makar na trenutak zastanemo, utišamo sopstveno srce i setimo se da je put ka Bogu često upravo put tišine, pokajanja i ljubavi.

Neka molitve Svetog Stefana Sinaita budu svima nama na pomoć i spasenje. Amen.

Sveti Stefan Sinait praznuje se 13. jula po novom kalendaru (30. juna po starom, julijanskom kalendaru).

Tropar Svetom Stefanu Sinaitu (srpskom) – glas 8 (staroslovenski):

Slez tvoih tečenьmi pustыni bezplodnoe vozdelal esi,
i iže iz glubinы vozdыhanьmi vo sto trudov uplodonosil esi,
i bыl esi svetilьnik vselenneй,
siяя čudesы,
Stefane, otče naš,
moli Hrista Boga
spastisя dušam našim.

Tropar Svetom Stefanu Sinaitu (srpskom) – glas 8 (srpski):

Potocima tvojih suza besplodnu pustinju si obrađivao,
i uzdasima iz dubine duše plodove svojih podviga umnožio si stostruko.
Bio si svetilnik vaseljene,
sijajući svojim čudesima,
oče naš Stefane.
Moli Hrista Boga da spase duše naše.

Kreiranje i obrada fotografija: @ivijanarts