Kokainsko češanje

Na prvi pogled izgleda kao običan svrab. Osoba se neprestano češe, po rukama, licu, nogama ili grudima. Na koži se pojavljuju sitne ranice, kraste i ožiljci. Često govori kako je „nešto ujeda“, „nešto puzi ispod kože“ ili kako pokušava da izvadi dlaku, staklo ili insekte koje drugi ne vide.

Mnogi pomisle da je u pitanju alergija, dermatitis ili neka kožna bolest. Međutim, u određenim slučajevima ovakvo ponašanje može biti jedan od karakterističnih znakova zavisnosti od kokaina ili drugih stimulativnih droga.

Ova pojava poznata je kao kokainsko češanje ili „cocaine bugs“. U medicini se naziva formikacija – lažni osećaj da po koži nešto puzi ili se kreće. Nastaje kao posledica promena u radu mozga izazvanih stimulativnim drogama.

Šta je kokainsko češanje?

Kokain snažno utiče na nervni sistem i remeti normalnu obradu nadražaja. Kod dela korisnika dolazi do razvoja taktilnih halucinacija. Mozak stvara osećaj koji ne postoji, pa osoba iskreno veruje da joj se ispod kože nalaze insekti, paraziti ili neka druga strana tela.

Problem nije u koži.

Problem nastaje u načinu na koji mozak obrađuje informacije.

Zbog toga osoba satima može da češe jedno isto mesto, da pokušava da „izvuče“ nešto iz kože, da koristi igle, pincete ili druge predmete, ostavljajući duboke rane koje se često inficiraju.

Kako izgleda kokainsko češanje?

Najčešće se mogu primetiti:

• neprestano češanje bez jasnog razloga
• brojne sitne ranice koje ne zarastaju
• kraste i ožiljci na licu, rukama, vratu i nogama
• sveže ogrebotine različite starosti
• pokušaji „kopanja“ po koži
• uverenje da se ispod kože nešto nalazi
• izražena nervoza i nemogućnost da osoba prestane sa češanjem

U težim slučajevima nastaju duboke rane koje mogu zahtevati ozbiljno medicinsko lečenje zbog bakterijskih infekcija.

Kako razlikovati kokainsko češanje od alergije?

Ovo pitanje veoma često postavljaju porodice.

Alergijska reakcija uglavnom ima prepoznatljiv obrazac. Svrab se javlja zajedno sa crvenilom, osipom, koprivnjačom ili otokom. Simptomi se često smanjuju nakon uklanjanja alergena ili primene odgovarajuće terapije.

Kod kokainskog češanja situacija izgleda drugačije.

Koža u početku može izgledati gotovo potpuno normalno. Rane nastaju prvenstveno zbog intenzivnog češanja i kopanja po koži. Osoba često tvrdi da vidi ili oseća nešto što drugi ne mogu da vide. Antihistaminici i kreme protiv alergije uglavnom ne rešavaju problem jer uzrok nije u koži već u poremećaju rada nervnog sistema izazvanom drogom.

Naravno, svrab može imati mnogo drugih uzroka. Ekcem, šuga, alergije, bolesti jetre, bubrega, dijabetes, neurološka oboljenja i pojedini lekovi takođe mogu izazvati intenzivan svrab. Zato dijagnozu uvek treba da postavi lekar.

Zašto porodica često ne prepozna problem?

Zato što se pažnja usmerava na posledicu.

Roditelji, partner ili prijatelji pokušavaju da pronađu novu kremu, dermatologa ili lek protiv alergije.

Međutim, osoba krije pravi uzrok.

Ponekad mesecima ili godinama obilazi dermatologe, dok se zavisnost u međuvremenu produbljuje. U pojedinim slučajevima upravo promene na koži postaju prvi ozbiljan znak koji porodicu navodi da posumnja da postoji problem sa psihoaktivnim supstancama.

Kako razgovarati sa osobom?

Optuživanje gotovo nikada ne daje rezultat.

Rečenice poput:

„Prestani da se češeš.“

ili

„Opet si drogiran.“

najčešće izazivaju odbrambenu reakciju i dodatno udaljavaju osobu.

Mnogo je korisnije razgovarati mirno i bez osuđivanja.

Možete reći:

„Primećujem da te svrab veoma muči i da imaš sve više rana. Brinem za tebe i voleo bih da zajedno potražimo pomoć.“

Cilj razgovora nije dokazivanje ko je u pravu.

Cilj je da osoba prihvati pomoć.

Kako se leči?

Ne postoji krema koja može izlečiti kokainsko češanje.

Zato što ono nije primarno kožna bolest.

Lečenje podrazumeva:

• prekid upotrebe kokaina i drugih stimulativnih droga
• lečenje same bolesti zavisnosti
• psihijatrijsku i psihološku procenu kada postoje halucinacije ili psihotični simptomi
• zbrinjavanje rana i sprečavanje infekcija
• dugoročnu psihološku i socijalnu podršku radi sprečavanja povratka zavisnosti.

Važno je naglasiti da kod dugotrajnih korisnika psihičke tegobe mogu potrajati i nakon prestanka uzimanja droge, zbog čega je stručno lečenje od velikog značaja.

Kada treba odmah potražiti pomoć?

Odmah se obratite lekaru ili službi hitne medicinske pomoći ukoliko osoba:

• ima duboke ili inficirane rane
• razvije visoku temperaturu
• postane izrazito agresivna ili dezorijentisana
• ima izražene halucinacije ili paranoju
• pokazuje znake predoziranja ili gubitka svesti.

Zavisnost se ne vidi uvek na prvi pogled

Mnogi zamišljaju da će osoba zavisna od kokaina uvek izgledati zapušteno ili biti lako prepoznatljiva.

Istina je drugačija.

Veliki broj ljudi godinama uspeva da sakrije zavisnost. Imaju posao, porodicu i svakodnevne obaveze, ali se iza zatvorenih vrata bore sa problemom koji postepeno uništava njihovo fizičko i psihičko zdravlje.

Nekada upravo uporno češanje kože, koje na prvi pogled deluje bezazleno, postane prvi vidljivi znak da je pomoć hitno potrebna.

Niste sami

Ako ste kod sebe ili kod bliske osobe prepoznali znake zavisnosti, nemojte čekati da problem postane još veći.

Bolest zavisnosti nije znak slabog karaktera. To je ozbiljno stanje koje zahteva stručnu pomoć, podršku porodice i vreme za oporavak.

Udruženje PREOBRAŽENJE pruža podršku osobama koje se bore sa različitim oblicima zavisnosti, kao i njihovim porodicama. Ukoliko vam je potreban razgovor, savet ili informacije o mogućnostima lečenja, slobodno nam se obratite.

Prvi korak ka oporavku nije savršen plan.

Prvi korak je odluka da problem više ne rešavate sami.