Nevidljiva kastracija muškarca

Ako ste imali 10 ili 11 godina kada ste prvi put videli pornografiju i do svoje dvadeset pete godine niste uspeli da provedete ni jedan jedini dan bez toga da pogledate makar nešto i „konzumirate“ njen nusproizvod, onda bi trebalo ozbiljno da se zapitate šta se zapravo dogodilo sa vašim mozgom.

Nivo testosterona opada iz decenije u deceniju. Broj spermatozoida je sve manji. Od 1970-ih do danas beleži se značajan pad muške reproduktivne funkcije. Mediji za to okrivljuju plastiku, hemikalije i lošu ishranu. Sve to ima svoj uticaj. Ali priča je mnogo dublja nego što većina želi da prizna.

Odakle potiče ovaj problem?

Industrija ostvaruje ogroman profit od vaše slabosti. Ne samo da zarađuje na njoj, već je proizvodi i fabrikuje. Jedan klik, jedan prikaz, jedno trenutno pražnjenje. Ne plaćate novcem, već svojom životnom energijom.

Ako mislite da je to „normalno“ ili „prirodno“, da je zdravo svakodnevno gledati pornografiju i upražnjavati takve navike, varate se.

Nekada se znalo da su iscrpljeni vojnici – mrtvi vojnici. Muška energija je ozbiljan resurs i upravo ona održava čoveka.

Pogledajte modernu civilizaciju. Sadržaji koji proizvode ogromne količine dopamina. Stimulansi koji drže adrenalin na vrhuncu satima. Sadržaji koji naglo stimulišu seksualni sistem kada za to nije ni vreme ni mesto. Sve vam je dostupno u džepu, 24 časa dnevno. Besplatno. Dizajnirano da eksploatiše „Coolidge effect“ – biološki i psihološki fenomen u kojem muškarci, a u novije vreme i žene, pokazuju obnovljeno seksualno interesovanje kada im se predstavi novi partner ili novi seksualni stimulans.

Vaš prirodni biološki nagon za upoznavanjem stvarnih ljudi je kidnapovan i industrijalizovan.

Vaš mozak tokom jedne sesije doživi više novih seksualnih stimulansa nego što su mnogi naši preci imali tokom čitavog života.

Slučajnost?

Meta-analize objavljene poslednjih godina ukazuju na dugoročan pad prosečnih nivoa testosterona kod muškaraca u više populacija još od osamdesetih godina prošlog veka. Istovremeno, erektilna disfunkcija kod muškaraca mlađih od 40 godina više nije retkost. Mehanizam hronične dopaminske hiperstimulacije postepeno umanjuje osetljivost receptora u mozgu. Posledica je slabiji seksualni nagon, manja motivacija, slabija želja da se osnuje porodica i sve manja volja da se uradi bilo šta stvarno.

Ko ima korist od hronične dopaminske hiperstimulacije?

Dizajnirano oslabljeni muškarci jedino zadovoljstvo nalaze u ekranu. Oduzima im se ambicija, želja i pokretačka snaga. To je nevidljiva kastracija. Nema potrebe za makazama.

Nakon oslobađanja usled onanije organizam povećava nivo prolaktina, hormona koji učestvuje u periodu oporavka nakon orgazma. Ako se taj obrazac ponavlja svakodnevno, po nekoliko puta dnevno, ulazite u stanje hronične dopaminske i hormonske disbalanse. Sve manje stvari vam pričinjava zadovoljstvo. Osećate umor, bezvoljnost i gubitak motivacije. Jedino što vam deluje privlačno jeste upravo ono što vas iznova uvlači u isti krug.

Ono što doživljavate kao nagradu, vremenom postaje kazna.

Tada se polako uvlačimo u zavisnost, socijalnu izolaciju, društveno izdvajanje, agresivnost, samopovređivanje, osećaj da ne vredimo ništa. Gubimo potrebu da se trudimo, da se borimo, da donosimo odluke. Lepota i zadovoljstvo života polako nestaju.

Gubite kapacitet da uživate u stvarnom životu.

A zašto ljudi jednostavno ne prestanu?

Mnogi jesu uspeli. Slobodni su. Možeš i ti ako se potrudiš.

Problem je što živimo u infrastrukturi glamura, gde se nemoral predstavlja kao trend. Industrija striminga, društvene mreže i televizijski programi kreirani su od strane vrhunskih stručnjaka, psihologa i eksperata za ljudsko ponašanje koji veoma dobro znaju kako da privuku i zadrže pažnju.

Pokvarili su roditelje, roditelji su preneli iste obrasce na decu. Ono što nekada nije bilo normalno danas se predstavlja kao potpuno uobičajeno. Deca od sedam ili osam godina već su okružena seksualizovanim sadržajem na telefonima, društvenim mrežama, reklamama, video platformama i televiziji, a mnogi roditelji toga nisu ni svesni.

Sve ostalo što dolazi u adolescenciji često je samo posledica tog ranog izlaganja.

Društvene mreže i televizija ne traže samo vašu pažnju. One traže vašu zavisnost. Da ne možete bez njih. Da vas polako oblikuju i usmeravaju onako kako njima odgovara – društveno, politički, zdravstveno, socijalno i emotivno.

Kada vas jednom imaju u šaci, dovoljno je samo da vas usmere.

Ljudi koji žive u konstantnoj dopaminskoj stimulaciji sve ređe prihvataju izazove. Ne rizikuju. Ne grade poslove. Ne stvaraju nešto novo. Nemaju motivaciju ni osećaj slobode. Ostaju dovoljno funkcionalni da obavljaju posao, ali nedovoljno snažni da menjaju sopstveni život.

Savršen radnik. Savršen rob.

Uz to često nema ni porodicu koja bi mu dala odgovornost, smisao ili razlog da donese ozbiljne životne odluke.

Ovo nije teorija zavere.

Ovo je sistem koji veoma dobro razume ljudsku psihologiju.

Jedini način da se odbranimo jeste da prekinemo taj obrazac. Da uklonimo sadržaje koji nas stalno vraćaju na početak. Da blokiramo ono što nas uništava, a otvorimo prostor za ono što nas gradi. Da pronađemo hobi, fizičku aktivnost, stvarne ljude, stvarne izazove i stvarne pobede. Da naučimo smirenju, disciplini i uzdržanju.

Niko nije umro od uzdržanja. Naprotiv. Mnogi su tek tada prvi put zaista počeli da žive. Promena ne dolazi preko noći, ali dolazi svakog dana kada izaberete da ne budete rob svojih nagona, već gospodar svog života.