Невидљива кастрација мушкарца

Ако сте имали 10 или 11 година када сте први пут видели порнографију и до своје двадесет пете године нисте успели да проведете ни један једини дан без тога да погледате макар нешто и „конзумирате“ њен нуспроизвод, онда би требало озбиљно да се запитате шта се заправо догодило са вашим мозгом.

Ниво тестостерона опада из деценије у деценију. Број сперматозоида је све мањи. Од 1970-их до данас бележи се значајан пад мушке репродуктивне функције. Медији за то окривљују пластику, хемикалије и лошу исхрану. Све то има свој утицај. Али прича је много дубља него што већина жели да призна.

Одакле потиче овај проблем?

Индустрија остварује огроман профит од ваше слабости. Не само да зарађује на њој, већ је производи и фабрикује. Један клик, један приказ, једно тренутно пражњење. Не плаћате новцем, већ својом животном енергијом.

Ако мислите да је то „нормално“ или „природно“, да је здраво свакодневно гледати порнографију и упражњавати такве навике, варате се.

Некада се знало да су исцрпљени војници – мртви војници. Мушка енергија је озбиљан ресурс и управо она одржава човека.

Погледајте модерну цивилизацију. Садржаји који производе огромне количине допамина. Стимуланси који држе адреналин на врхунцу сатима. Садржаји који нагло стимулишу сексуални систем када за то није ни време ни место. Све вам је доступно у џепу, 24 часа дневно. Бесплатно. Дизајнирано да експлоатише „Цоолидге еффецт“ – биолошки и психолошки феномен у којем мушкарци, а у новије време и жене, показују обновљено сексуално интересовање када им се представи нови партнер или нови сексуални стимуланс.

Ваш природни биолошки нагон за упознавањем стварних људи је киднапован и индустријализован.

Ваш мозак током једне сесије доживи више нових сексуалних стимуланса него што су многи наши преци имали током читавог живота.

Случајност?

Мета-анализе објављене последњих година указују на дугорочан пад просечних нивоа тестостерона код мушкараца у више популација још од осамдесетих година прошлог века. Истовремено, еректилна дисфункција код мушкараца млађих од 40 година више није реткост. Механизам хроничне допаминске хиперстимулацијепостепено умањује осетљивост рецептора у мозгу. Последица је слабији сексуални нагон, мања мотивација, слабија жеља да се оснује породица и све мања воља да се уради било шта стварно.

Ко има корист од хроничне допаминске хиперстимулације?

Дизајнирано ослабљени мушкарци једино задовољство налазе у екрану. Одузима им се амбиција, жеља и покретачка снага. То је невидљива кастрација. Нема потребе за маказама.

Након ослобађања услед онаније организам повећава ниво пролактина, хормона који учествује у периоду опоравка након оргазма. Ако се тај образац понавља свакодневно, по неколико пута дневно, улазите у стање хроничне допаминске и хормонске дисбалансе. Све мање ствари вам причињава задовољство. Осећате умор, безвољност и губитак мотивације. Једино што вам делује привлачно јесте управо оно што вас изнова увлачи у исти круг.

Оно што доживљавате као награду, временом постаје казна.

Тада се полако увлачимо у зависност, социјалну изолацију, друштвено издвајање, агресивност, самоповређивање, осећај да не вредимо ништа. Губимо потребу да се трудимо, да се боримо, да доносимо одлуке. Лепота и задовољство живота полако нестају.

Губите капацитет да уживате у стварном животу.

А зашто људи једноставно не престану?

Многи јесу успели. Слободни су. Можеш и ти ако се потрудиш.

Проблем је што живимо у инфраструктури гламура, где се неморал представља као тренд. Индустрија стриминга, друштвене мреже и телевизијски програми креирани су од стране врхунских стручњака, психолога и експерата за људско понашање који веома добро знају како да привуку и задрже пажњу.

Покварили су родитеље, родитељи су пренели исте обрасце на децу. Оно што некада није било нормално данас се представља као потпуно уобичајено. Деца од седам или осам година већ су окружена сексуализованим садржајем на телефонима, друштвеним мрежама, рекламама, видео платформама и телевизији, а многи родитељи тога нису ни свесни.

Све остало што долази у адолесценцији често је само последица тог раног излагања.

Друштвене мреже и телевизија не траже само вашу пажњу. Оне траже вашу зависност. Да не можете без њих. Да вас полако обликују и усмеравају онако како њима одговара – друштвено, политички, здравствено, социјално и емотивно.

Када вас једном имају у шаци, довољно је само да вас усмере.

Људи који живе у константној допаминској стимулацији све ређе прихватају изазове. Не ризикују. Не граде послове. Не стварају нешто ново. Немају мотивацију ни осећај слободе. Остају довољно функционални да обављају посао, али недовољно снажни да мењају сопствени живот.

Савршен радник. Савршен роб.

Уз то често нема ни породицу која би му дала одговорност, смисао или разлог да донесе озбиљне животне одлуке.

Ово није теорија завере.

Ово је систем који веома добро разуме људску психологију.

Једини начин да се одбранимо јесте да прекинемо тај образац. Да уклонимо садржаје који нас стално враћају на почетак. Да блокирамо оно што нас уништава, а отворимо простор за оно што нас гради. Да пронађемо хоби, физичку активност, стварне људе, стварне изазове и стварне победе. Да научимо смирењу, дисциплини и уздржању.

Нико није умро од уздржања. Напротив. Многи су тек тада први пут заиста почели да живе. Промена не долази преко ноћи, али долази сваког дана када изаберете да не будете роб својих нагона, већ господар свог живота.