Zašto se ljudi drogiraju?

Kada se postavi pitanje zašto se ljudi drogiraju, većina odgovora ostaje na površini. Neko će reći da je razlog radoznalost. Neko će kriviti loše društvo. Neko će govoriti o nedostatku karaktera, vaspitanja ili samokontrole. Iako u svemu tome može postojati deo istine, nijedan od tih odgovora ne objašnjava suštinu problema.

Ljudi se ne drogiraju zato što žele da unište svoj život. Ne počinju da koriste psihoaktivne supstance sa idejom da izgube porodicu, zdravlje, posao, prijatelje ili budućnost. Naprotiv, gotovo svaki zavisnik je u jednom trenutku verovao da kontroliše situaciju. Verovao je da može da stane kada poželi. Verovao je da se njemu neće dogoditi ono što je video kod drugih.

Da bismo razumeli zašto se ljudi drogiraju, moramo prestati da posmatramo zavisnost kao izolovani problem pojedinca. Ona je često rezultat mnogo dubljih ličnih, porodičnih, društvenih i psiholoških procesa koji su se razvijali godinama pre nego što je osoba prvi put posegnula za drogom.

Šta zapravo znači droga?

Kada ljudi čuju reč droga, najčešće pomisle na heroin, kokain, ekstazi ili marihuanu. Međutim, suština problema nije samo u supstanci. Suština je u odnosu koji osoba razvija prema toj supstanci.

Droga postaje sredstvo za bekstvo od bola, straha, usamljenosti, osećaja bezvrednosti i bekstvo od stvarnosti koju osoba više ne može ili ne želi da podnese.

Zbog toga dve osobe mogu probati istu supstancu, a samo jedna razviti ozbiljnu zavisnost. Problem nije samo u drogi. Problem je u onome što osoba pokušava da potisne ili zameni.

Radoznalost – prvi korak koji mnogi potcene

Veliki broj mladih prvi kontakt sa drogom ostvaruje iz radoznalosti.

Žele da vide kako izgleda osećaj o kojem svi pričaju. Žele da pripadaju grupi. Žele novo iskustvo. Žele uzbuđenje.

Problem nastaje kada mladi dobijaju informacije od vršnjaka umesto od roditelja, škole ili stručnjaka.

U okruženju gde se droga predstavlja kao nešto bezazleno, moderno ili zabavno, mlada osoba vrlo lako može da stekne utisak da rizik praktično ne postoji.

Dodatni problem predstavljaju društvene mreže i internet sadržaji koji često romantizuju upotrebu narkotika. Na fotografijama se vide zabave, smeh i euforija, ali se ne vide napadi panike, depresija, psihijatrijski problemi, dugovi, kriminal, uništeni odnosi i godine života koje su izgubljene.

Radoznalost sama po sebi nije uzrok zavisnosti, ali često predstavlja vrata kroz koja osoba prvi put ulazi u svet droge.

Porodični problemi kao skriveni okidač

Kada se analizira životni put mnogih zavisnika, vrlo često se pojavljuju slični obrasci:

Porodično nasilje.
Hladni odnosi.
Nedostatak pažnje.
Emocionalno zanemarivanje.
Razvod roditelja.
Konstantne svađe.
Osećaj odbačenosti.

Naravno, ne postaje svako dete iz problematične porodice zavisnik. Međutim, istraživanja godinama pokazuju da nestabilno porodično okruženje značajno povećava rizik za razvoj različitih oblika zavisnosti.

Dete koje nema osećaj sigurnosti često traži način da ublaži unutrašnju bol. Kada ne pronađe podršku u porodici, može je potražiti u društvu koje ga prihvata bez mnogo pitanja.

U takvim situacijama droga često postaje zamena za ono što je nedostajalo tokom odrastanja.

Usamljenost – epidemija modernog društva

Nikada nismo bili povezaniji tehnologijom, a istovremeno nikada usamljeniji.

Društvene mreže stvaraju iluziju povezanosti. Osoba može imati hiljade pratilaca, a da nema nijednog prijatelja kome može iskreno da kaže kako se oseća.

Usamljenost nije samo odsustvo ljudi oko nas već je osećaj da nas niko ne razume, da nikome nije stalo ili da smo nevidljivi.

Mnogi ljudi upravo u tom stanju postaju posebno ranjivi na različite oblike zavisnosti. Droga tada ne predstavlja sredstvo zabave već privremeni način da se ublaži unutrašnja praznina.

Problem je što dejstvo prolazi a praznina ostaje.

A potreba za novom dozom postaje sve veća.

Psihološki bol koji niko ne vidi

Jedan od najčešćih odgovora na pitanje zašto se ljudi drogiraju jeste – zato što pate.

Ne mora ta patnja biti vidljiva.

Osoba može imati posao, porodicu, prijatelje, dobar automobil, društveni status…

A ipak se iznutra osećati potpuno slomljeno.

Depresija, anksioznost, trauma, posttraumatski stresni poremećaj, osećaj bezvrednosti i hronična emocionalna bol često predstavljaju pozadinu razvoja zavisnosti.

Mnogi ljudi ne koriste drogu da bi se osećali dobro.

Koriste je da bi makar na kratko prestali da se osećaju loše.

To je ogromna razlika koju društvo često ne razume.

Pritisak vršnjaka i potreba za pripadanjem

Čovek je društveno biće i potreba za pripadanjem jedna je od osnovnih ljudskih potreba.

Posebno tokom adolescencije, mišljenje vršnjaka često postaje važnije od mišljenja roditelja.

Mladi koji žele prihvatanje ponekad pristaju na stvari koje nikada ne bi uradili sami.

Ne žele da budu označeni kao kukavice, niti žele da budu isključeni iz grupe a najmanje žele da budu drugačiji od drugih.

Upravo zbog toga prevencija ne može biti zasnovana samo na zastrašivanju. Mladima je potrebno razvijati samopouzdanje, sposobnost donošenja odluka i veštinu da kažu „ne“ čak i kada su pod pritiskom okoline.

Da li droga rešava problem?

Najkraći odgovor je – ne.

Droga ne rešava nijedan problem.

Ona samo privremeno menja način na koji osoba doživljava problem.

Kada dejstvo prestane, problem je i dalje tu.

Vrlo često je čak i veći nego ranije.

Pored prvobitnih životnih problema pojavljuju se novi:

finansijski problemi
zdravstvene komplikacije
sukobi sa porodicom
gubitak prijatelja
problemi sa zakonom
psihički poremećaji
rizik od predoziranja

Zavisnost funkcioniše po principu duga. Svaki trenutak privremenog olakšanja kasnije dolazi na naplatu, često sa ogromnom kamatom.

Zašto je mladima danas posebno teško?

Današnja generacija odrasta pod pritiskom kakav ranije nije postojao.

Konstantno poređenje sa drugima.
Nerealni standardi uspeha.
Pritisak da budu lepi, bogati, popularni i uspešni.
Strah od neuspeha.
Strah od odbacivanja.
Neprekidna izloženost tuđim životima kroz društvene mreže.

Mnogi mladi razvijaju osećaj da nisu dovoljno dobri, dovoljno uspešni ili dovoljno vredni.

Kada se tome dodaju porodični problemi, emocionalne krize ili loše društvo, rizik od eksperimentisanja sa narkoticima značajno raste.

Kako prepoznati prve znakove problema?

Zavisnost se retko razvija preko noći.

Najčešće postoje upozoravajući signali:

nagle promene ponašanja
povlačenje iz porodice
promena društva
pad uspeha u školi ili na poslu
česte laži
gubitak interesovanja za ranije aktivnosti
problemi sa novcem
promene raspoloženja
poremećaj sna i apetita

Što se ranije problem prepozna, veće su šanse za uspešan oporavak.

Ignorisanje problema nikada nije rešenje.

Kako pomoći osobi koja koristi drogu?

Najveća greška je verovanje da će se problem rešiti sam od sebe.

Druga velika greška jeste osuđivanje.

Osoba koja je razvila zavisnost najčešće već oseća stid, krivicu i strah. Konstantni napadi, uvrede i ponižavanje retko dovode do oporavka.

To ne znači da treba opravdavati njeno ponašanje.

To znači da treba razlikovati osobu od problema.

Potrebni su razgovor, podrška, stručna pomoć, jasne granice i dugoročno lečenje kada je ono neophodno.

Zavisnost nije znak slabosti karaktera. Ona je ozbiljan zdravstveni i društveni problem koji zahteva ozbiljan pristup.

Zašto se ljudi drogiraju? Odgovor je složeniji nego što mislimo

Ne postoji jedan univerzalni razlog zbog kojeg se ljudi drogiraju.

Neko traži uzbuđenje, neko pokušava da pripadne grupi, neko beži od trauma, neko pokušava da utiša depresiju, neko želi da pobegne od usamljenosti a neko jednostavno više ne vidi drugi izlaz.

Upravo zato borba protiv narkomanije ne može da se zasniva samo na zabranama i kaznama. Potrebni su zdrave porodice, kvalitetno obrazovanje, dostupna psihološka pomoć, otvoren razgovor i zajednica koja prepoznaje problem pre nego što bude kasno.

Kada pitamo zašto se ljudi drogiraju, možda postavljamo pogrešno pitanje.

Mnogo važnije pitanje glasi: Šta se dogodilo toj osobi da je u drogi počela da traži ono što nije pronašla u životu?

Tek kada budemo spremni da iskreno odgovorimo na to pitanje, moći ćemo da razumemo problem zavisnosti i da ga kao društvo zaista počnemo rešavati.

Gde potražiti pomoć

Važno je znati da niko ne mora da prolazi kroz borbu sa zavisnošću sam.

Postoje organizacije i stručnjaci koji pružaju podršku, savetovanje i konkretne programe oporavka.

Udruženje „Preobraženje“ pruža podršku osobama koje se bore sa različitim oblicima zavisnosti, uključujući kockanje i online klađenje kod mladih. Rani kontakt sa stručnjacima može sprečiti ozbiljne posledice.

Za informacije i savet možete pozvati:
+381 64 356 322 0
+381 60 010 641 9