Зашто се људи дрогирају? Истина коју друштво често не жели да чује

Када се постави питање зашто се људи дрогирају, већина одговора остаје на површини. Неко ће рећи да је разлог радозналост. Неко ће кривити лоше друштво. Неко ће говорити о недостатку карактера, васпитања или самоконтроле. Иако у свему томе може постојати део истине, ниједан од тих одговора не објашњава суштину проблема.

Људи се не дрогирају зато што желе да униште свој живот. Не почињу да користе психоактивне супстанце са идејом да изгубе породицу, здравље, посао, пријатеље или будућност. Напротив, готово сваки зависник је у једном тренутку веровао да контролише ситуацију. Веровао је да може да стане када пожели. Веровао је да се њему неће догодити оно што је видео код других.

Да бисмо разумели зашто се људи дрогирају, морамо престати да посматрамо зависност као изоловани проблем појединца. Она је често резултат много дубљих личних, породичних, друштвених и психолошких процеса који су се развијали годинама пре него што је особа први пут посегнула за дрогом.

Шта заправо значи дрога?

Када људи чују реч дрога, најчешће помисле на хероин, кокаин, екстази или марихуану. Међутим, суштина проблема није само у супстанци. Суштина је у односу који особа развија према тој супстанци.

Дрога постаје средство за бекство од бола, страха, усамљености, осећаја безвредности и бекство од стварности коју особа више не може или не жели да поднесе.

Због тога две особе могу пробати исту супстанцу, а само једна развити озбиљну зависност. Проблем није само у дроги. Проблем је у ономе што особа покушава да потисне или замени.

Радозналост – први корак који многи потцене

Велики број младих први контакт са дрогом остварује из радозналости.

Желе да виде како изгледа осећај о којем сви причају. Желе да припадају групи. Желе ново искуство. Желе узбуђење.

Проблем настаје када млади добијају информације од вршњака уместо од родитеља, школе или стручњака.

У окружењу где се дрога представља као нешто безазлено, модерно или забавно, млада особа врло лако може да стекне утисак да ризик практично не постоји.

Додатни проблем представљају друштвене мреже и интернет садржаји који често романтизују употребу наркотика. На фотографијама се виде забаве, смех и еуфорија, али се не виде напади панике, депресија, психијатријски проблеми, дугови, криминал, уништени односи и године живота које су изгубљене.

Радозналост сама по себи није узрок зависности, али често представља врата кроз која особа први пут улази у свет дроге.

Породични проблеми као скривени окидач

Када се анализира животни пут многих зависника, врло често се појављују слични обрасци:

• Породично насиље.
• Хладни односи.
• Недостатак пажње.
• Емоционално занемаривање.
• Развод родитеља.
• Константне свађе.
• Осећај одбачености.

Наравно, не постаје свако дете из проблематичне породице зависник. Међутим, истраживања годинама показују да нестабилно породично окружење значајно повећава ризик за развој различитих облика зависности.

Дете које нема осећај сигурности често тражи начин да ублажи унутрашњу бол. Када не пронађе подршку у породици, може је потражити у друштву које га прихвата без много питања.

У таквим ситуацијама дрога често постаје замена за оно што је недостајало током одрастања.

Усамљеност – епидемија модерног друштва

Никада нисмо били повезанији технологијом, а истовремено никада усамљенији.

Друштвене мреже стварају илузију повезаности. Особа може имати хиљаде пратилаца, а да нема ниједног пријатеља коме може искрено да каже како се осећа.

Усамљеност није само одсуство људи око нас већ је осећај да нас нико не разуме, да никоме није стало или да смо невидљиви.

Многи људи управо у том стању постају посебно рањиви на различите облике зависности. Дрога тада не представља средство забаве већ привремени начин да се ублажи унутрашња празнина.

Проблем је што дејство пролази а празнина остаје.

А потреба за новом дозом постаје све већа.

Психолошки бол који нико не види

Један од најчешћих одговора на питање зашто се људи дрогирају јесте – зато што пате.

Не мора та патња бити видљива.

Особа може имати посао, породицу, пријатеље, добар аутомобил, друштвени статус…

А ипак се изнутра осећати потпуно сломљено.

Депресија, анксиозност, траума, посттрауматски стресни поремећај, осећај безвредностии хронична емоционална бол често представљају позадину развоја зависности.

Многи људи не користе дрогу да би се осећали добро.

Користе је да би макар на кратко престали да се осећају лоше.

То је огромна разлика коју друштво често не разуме.

Притисак вршњака и потреба за припадањем

Човек је друштвено биће и потреба за припадањем једна је од основних људских потреба.

Посебно током адолесценције, мишљење вршњака често постаје важније од мишљења родитеља.

Млади који желе прихватање понекад пристају на ствари које никада не би урадили сами.

Не желе да буду означени као кукавице, нити желе да буду искључени из групе а најмање желе да буду другачији од других.

Управо због тога превенција не може бити заснована само на застрашивању. Младима је потребно развијати самопоуздање, способност доношења одлука и вештину да кажу „не“ чак и када су под притиском околине.

Да ли дрога решава проблем?

Најкраћи одговор је – не.

Дрога не решава ниједан проблем.

Она само привремено мења начин на који особа доживљава проблем.

Када дејство престане, проблем је и даље ту.

Врло често је чак и већи него раније.

Поред првобитних животних проблема појављују се нови:

• финансијски проблеми
• здравствене компликације
• сукоби са породицом
• губитак пријатеља
• проблеми са законом
• психички поремећаји
• ризик од предозирања

Зависност функционише по принципу дуга. Сваки тренутак привременог олакшања касније долази на наплату, често са огромном каматом.

Зашто је младима данас посебно тешко?

Данашња генерација одраста под притиском какав раније није постојао.

1. Константно поређење са другима.
2. Нереални стандарди успеха.
3. Притисак да буду лепи, богати, популарни и успешни.
4. Страх од неуспеха.
5. Страх од одбацивања.
6. Непрекидна изложеност туђим животима кроз друштвене мреже.

Многи млади развијају осећај да нису довољно добри, довољно успешни или довољно вредни.

Када се томе додају породични проблеми, емоционалне кризе или лоше друштво, ризик од експериментисања са наркотицима значајно расте.

Како препознати прве знакове проблема?

Зависност се ретко развија преко ноћи.

Најчешће постоје упозоравајући сигнали:

• нагле промене понашања
• повлачење из породице
• промена друштва
• пад успеха у школи или на послу
• честе лажи
• губитак интересовања за раније активности
• проблеми са новцем
• промене расположења
• поремећај сна и апетита

Што се раније проблем препозна, веће су шансе за успешан опоравак.

Игнорисање проблема никада није решење.

Како помоћи особи која користи дрогу?

Највећа грешка је веровање да ће се проблем решити сам од себе.

Друга велика грешка јесте осуђивање.

Особа која је развила зависност најчешће већ осећа стид, кривицу и страх. Константни напади, увреде и понижавање ретко доводе до опоравка.

То не значи да треба оправдавати њено понашање.

То значи да треба разликовати особу од проблема.

Потребни су разговор, подршка, стручна помоћ, јасне границе и дугорочно лечење када је оно неопходно.

Зависност није знак слабости карактера. Она је озбиљан здравствени и друштвени проблем који захтева озбиљан приступ.

Зашто се људи дрогирају? Одговор је сложенији него што мислимо

Не постоји један универзални разлог због којег се људи дрогирају.

Неко тражи узбуђење, неко покушава да припадне групи, неко бежи од траума, неко покушава да утиша депресију, неко жели да побегне од усамљености а неко једноставно више не види други излаз.

Управо зато борба против наркоманије не може да се заснива само на забранама и казнама. Потребни су здраве породице, квалитетно образовање, доступна психолошка помоћ, отворен разговор и заједница која препознаје проблем пре него што буде касно.

Када питамо зашто се људи дрогирају, можда постављамо погрешно питање.

Много важније питање гласи: Шта се догодило тој особи да је у дроги почела да тражи оно што није пронашла у животу?

Тек када будемо спремни да искрено одговоримо на то питање, моћи ћемо да разумемо проблем зависности и да га као друштво заиста почнемо решавати.

Где потражити помоћ

Важно је знати да нико не мора да пролази кроз борбу са зависношћу сам.

Постоје организације и стручњаци који пружају подршку, саветовање и конкретне програме опоравка.

Удружење „Преображење“ пружа подршку особама које се боре са различитим облицима зависности, укључујући коцкање и онлине клађење код младих. Рани контакт са стручњацима може спречити озбиљне последице.

За информације и савет можете позвати:
+381 64 356 322 0
+381 60 010 641 9