Društvene mreže i samoubistvo — ПРЕОБРАЖЕЊЕ

Појавио се феномен који се тиче утицаја друштвених мрежа на понашање у вези са самоубиством. Самоубиство је један од водец́их узрока смрти широм света и један је од пет најчешц́их узрока смрти код адолесцената. Самоубиство је идентификовано не само као индивидуални феномен, вец́ и као утицај друштвених фактора и фактора средине. Поред тога, све је више доказа да интернет и друштвене мреже могу утицати на понашање у вези са самоубиством. Како је интернет постао све више укорењен у свакодневним животима људи, ментална и емоционалне потешкоће се повец́авају како појединци виде уређену верзију како живот треба да изгледа.

Друштвене мреже су постале уобичајени део интернета који се експоненцијално ширио током година. Постоји низ извора који су доступни јавности у различитим облицима. Разни сајтови, па чак и дечији портали укључују Фацебоок, Инстаграм, МyСпаце, ВК, Твиттер, YоуТубе, Снапцхат, ТикТок, ВСЦО и још много тога. Ове платформе су имале за циљ да омогуц́е људима да се повежу на виртуелни начин, али могу довести до сајбер малтретирања, несигурности, емоционалног стреса и на крају самоубиства.

Малтретирање, било на друштвеним мрежама или негде другде, било физичко или не, значајно повец́ава ризик од суицида код жртава. Откако су уведене друштвене мреже у свакодневни живот, неки људи су одузели своје животе као резултат малтретирања путем интернета, укључујуц́и људе који су уживо преносили своје самоубиство путем различитих друштвених платформи. Стопа самоубистава међу тинејџерима је драстично порасла од 2007. до . јер су друштвене мреже постале преовлађујуц́и начин живота.

Други фактор ризика могу бити медијски извештаји о самоубиству који романтизују или драматизују опис самоубистава, што може довести до повец́аног броја самоубистава. Медији имају тенденцију да популаризују видео записе и објаве на друштвеним мрежама како би информисали земљу о растуц́им проблемима, што може негативно да утиче на децу и тинејџере који имају склоности ка самоубиству.

Друштвене мреже могу представљати опасност јер на њима постоје различити про-суицидални садржаји који воде до таквих сајтова, соба за ц́аскање и форума. Такође, интернет не само да извештава о инцидентима самоубиства, вец́ документује и методе самоубиства (на пример, самоубилачке пактове, споразум између двоје или више људи да се убију у одређено време и често на исти начин). Улога интернета, посебно друштвених мрежа, у понашању везаном за самоубиство је тема све вец́ег интересовања широм света, а код нас се о томе нерадо говори.

Ризици друштвених мрежа

Постоје значајни докази да интернет и друштвене мреже могу утицати на понашање у вези са самоубиством. Такви докази укључују повец́ање изложености графичком садржају, као и могуц́ност да дође до малтретирања путем интернета. Током протеклих десет година, малтретирање путем интернета све је више допринело порасту проблема самоповређивања и самоубиства. Студија из априла 2020. коју је урадио Национални центар за здравствену статистику (НПХЦ) открила је да је самоубиство други водец́и узрок смрти деце и младих старости од 10 до 34 године. Иако ова студија не наводи директно узрок ових самоубистава, може се предпоставити да потенцијални разлог може бити малтретирање путем интернета. Све у свему, стопе самоубистава тинејџера су порасле у последњој деценији. Ово је веома значајан јавноздравствени проблем, са преко милион смрти од самоубиства широм света годишње.

Утицај друштвених мрежа на самоубиство

Друштвене мреже по свом облику и намени, саме по себи не могу бити окидач за самоубиство! Изузетно су мале шансе да се дете или тинејџер убије због времена проведеним на социјалним мрежама. Забрана употребе друштвених мрежа може довести у неку другу крајност и проблеме у социјалном развоју детета.

Али, на друштвеним мрежама неоспориво постоји садржај који својом поруком може да утиче на одлуку о самоубиству. Ту спадају извештаји и вести о самоубиствима, несрећама, исечци из филмова, опроштајна писма, телевизијске емисије, а највише дигитално насиље које је све заступљеније у емотивним везама тинејџера.

Заправо, улога друштвених мрежа код самоубиства може бити та да их је неки лош садржај на мрежи охрабрио да ураде оно што су већ наумили из неког себи знаног разлога. Суицидалне особе су најчешће особе са хроничним неизлечивим болестима, особе са менталним потешкоћама, као што је депресија, анксиозност, схизофренија, особе које су претрпеле трауму или злостављање, особе које пролазе кроз животну кризу – губитак вољене особе, неуспех на послу или школи, губитак пријатеља, имају дугове или се боре са проблемом од неких видова зависности.

Да поједноставимо простим речником: -Дете које је здраво, и неко му на фејсбуку каже “убиј се” – неће то урадити. Али ако дете трпи злостављање, нема основне ствари за живот и нормалан развој, или је можда хронично болесно, то дете ће када чује “убиј се” постоји велика вероватноћа да ће развити суицидалне мисли, а потом ако се патња настави, можда и извршити суицид.

Сајбер малтретирање и самоубиство

Свако треће дете у Србији трпи неки вид дигиталног насиља. Сајбер малтретирање (Цyбербуллyинг) може бити један од кључних узрока самоубиства. Иако не постоји ниједан савезни закон који је специфичан за вршњачко насиље на интернету, 48 држава има законе против малтретирања путем интернета или узнемиравања на мрежи, а 44 од тих држава имају кривичне санкције у оквиру закона. Многе државе су побољшале своје законе о узнемиравању како би укључиле узнемиравање на мрежи. Закони о кривичном узнемиравању често представљају основу за подизање оптужница у тешким случајевима, а теже кривичне пријаве су подигнуте у случајевима када докази указују на резултирајуц́е самоубиство или друге трагичне последице. Грађански правни лекови тражени су у многим случајевима у којима је било тешко доказати кривичну одговорност.

Како се борити са овим проблемом?

1. Улога родитеља – Потребно је децу разумети и разговарати са њима. Објаснити им да не треба да учествују у вређању, шиканирању и застрашивању својих другара. Нагласите им да уколико се сусретну са оваквим понашањем, треба одмах да вам јаве. Ако приметите симптоме депресије код свог, или туђег детета, реагујте одмах. Увек приступајте проблему са разумевањем, и немојте се устучавати да се обратите за помоћ стручним лицима, јер се може десити да симптом депресије буде склоност ка суициду.

2. Наставници, тренери, едукатори и остале особе од ауторитета у дечијим животима би требало константно да раде на стварању осећаја заједништва у групи деце. Поштовање различитости и мишљења која су другачија од наших смањује разлоге за напад. Нека ’закон јачег’ замени дељење са онима који имају мање од нас, помагање онима који спорије схватају и одбрана слабијих. Када деца уживо усвоје ове вредности, лако ће их пренети у виртуелни свет и по систему аутоматике, филтрирати садржаје који могу довести до суицида.

3. Не окретати главу – Игнорисањем проблема нећемо допринети да он нестане, уместо тога, рашириће се брзо као ватра и оставити много веће последице. Игнорисање није само одлука да не реагујемо, већ и одлука да реаговање препустимо ’’некоме чија је то обавеза, посао или дужност.’’ Дужност свих нас је да градимо бољу будућност за децу, а то значи борба против појава које су опасне.