Alkohol, droga i seks u muzici koju slušaju naša deca

Muzika je oduvek bila važan deo odrastanja. Generacije su uz muziku gradile uspomene, razvijale identitet i pronalazile osećaj pripadnosti. Međutim, dok se često govori o uticaju interneta, društvenih mreža i video sadržaja na decu i mlade, mnogo ređe se ozbiljno razgovara o porukama koje svakodnevno ulaze u njihove živote kroz muziku. Upravo zbog toga važno je postaviti jedno jednostavno pitanje: šta deca zapravo slušaju i kakve vrednosti kroz to usvajaju?

Mnogi roditelji znaju nazive pesama koje njihova deca slušaju, ali veoma mali broj njih je zaista pročitao tekstove tih pesama. Kada se tekstovi pažljivo analiziraju, često se dolazi do zabrinjavajućeg zaključka da se u njima ne promovišu ljubav, prijateljstvo, poštovanje, istrajnost ili odgovornost, već alkohol, droga, seksualna dostupnost, agresivnost, luksuz, novac i život bez granica. Ono što dodatno zabrinjava jeste činjenica da se takve poruke ne predstavljaju kao problem, već kao poželjan način života.

Alkohol, droga i luksuz kao novi uzori

U brojnim popularnim pesmama mogu se čuti izrazi povezani sa alkoholom poput „Belvedera“, „Chivasa“, „Cîroca“, opijanja do jutra i provoda bez ikakvih posledica. Alkohol se ne prikazuje kao nešto što može izazvati ozbiljne probleme, već kao sastavni deo zabave, uspeha i društvenog statusa. Kada dete desetine puta dnevno sluša takve poruke, postepeno počinje da ih doživljava kao nešto normalno i očekivano.

Pored alkohola, veoma često se pominju i narkotici. U tekstovima se mogu pronaći reference na „skank“, „gandžu“, „duvanje“, „kokain“ i druge psihoaktivne supstance. Takvi izrazi nisu predstavljeni kao upozorenje ili opasnost, već kao deo svakodnevnog života. Deca možda ne razumeju u potpunosti značenje svih tih reči, ali veoma dobro pamte način na koji su predstavljene. Kada se droga povezuje sa uspehom, popularnošću, zabavom i privlačnošću, šalje se poruka koja može ostaviti dubok trag na mladu osobu.

Seksualizacija umesto dostojanstva

Posebno zabrinjava način na koji se u velikom broju pesama prikazuju međuljudski odnosi. Umesto poštovanja, međusobnog razumevanja i iskrene bliskosti, žene i devojke se često svode na fizički izgled, seksualnu privlačnost ili materijalnu korist. U takvim tekstovima one nisu prikazane kao osobe sa dostojanstvom, karakterom i vrednošću, već kao objekti koji služe za zabavu, dokazivanje statusa ili ispunjavanje trenutnih želja.

Kada se pažljivo analiziraju poruke koje se svakodnevno ponavljaju, primećuje se da se žene opisuju kroz telo, izgled, seksualnost i sposobnost da privuku pažnju muškarca. Njihova vrednost se često meri fizičkim atributima, skupom garderobom, luksuznim predmetima i spremnošću da učestvuju u načinu života koji se promoviše kroz pesmu. Takav pristup ne samo da ponižava žene, već i šalje veoma lošu poruku dečacima i devojčicama koji tek formiraju svoje poglede na svet.

Devojčice koje odrastaju uz ovakve sadržaje mogu početi da veruju kako je njihova vrednost prvenstveno vezana za izgled, privlačnost i pažnju koju dobijaju od drugih. Dečaci, sa druge strane, mogu razviti uverenje da su dominacija, novac, status i kontrola nad drugima najvažnije osobine muškarca. Na taj način muzika postaje mnogo više od zabave. Ona postaje sredstvo kroz koje se prenose određeni modeli ponašanja.

Još ozbiljniji problem predstavlja činjenica da se u pojedinim pesmama žene nazivaju pogrdnim imenima ili se kroz različite izraze prikazuju kao neko ko postoji isključivo radi zadovoljavanja tuđih potreba. Takvi sadržaji doprinose normalizaciji nepoštovanja, omalovažavanja i emocionalnog iskorišćavanja. Kada se takve poruke ponavljaju hiljadama puta kroz pesme koje mladi znaju napamet, one postepeno prestaju da izazivaju otpor.

Posebnu pažnju treba obratiti na seksualne konotacije koje su danas prisutne u velikom broju popularnih pesama. Nekada su se ovakve teme obrađivale diskretnije i sa više simbolike, dok se danas često koriste direktni izrazi, otvorene seksualne aluzije i poruke koje seksualnost predstavljaju kao osnovnu vrednost osobe. Mnogi tekstovi gotovo da nemaju drugu temu osim fizičke privlačnosti, osvajanja, posedovanja ili iskorišćavanja druge osobe.

Kada dete svakodnevno peva takve stihove, ono možda ne razume sve detalje, ali usvaja poruku da je seksualna privlačnost najvažnija osobina čoveka. Time se potiskuju mnogo važnije vrednosti poput poštenja, empatije, odgovornosti, samokontrole, vernosti i međusobnog poštovanja.

Materijalizam kao mera uspeha

Pored alkohola, droge i seksualizacije, značajan deo savremene muzičke scene zasniva se na glorifikaciji materijalizma. U tekstovima se neprekidno pominju luksuzni automobili, skupoceni satovi, brendirana garderoba, ogromne količine novca, sefovi puni dragocenosti i život u kome se uspeh meri isključivo onim što čovek poseduje. Mladima se šalje poruka da je vrednost osobe određena cenom stvari koje nosi, vozi ili pokazuje drugima.

Takav način razmišljanja stvara opasnu iluziju da sreća dolazi isključivo kroz posedovanje materijalnih dobara. Istovremeno se zanemaruju rad, trud, znanje, karakter i lični razvoj. Deca počinju da sanjaju o bogatstvu, ali retko čuju poruke o odgovornosti koja bi trebalo da prati uspeh.

Ne treba zanemariti ni prisustvo nasilnih simbola u pojedinim pesmama. Pominjanje revolvera, oružja, obračuna, dominacije i zastrašivanja često se koristi kao simbol moći. Takve poruke stvaraju utisak da se poštovanje stiče strahom, a ne karakterom. Deca koja tek formiraju svoje stavove o svetu mogu lako usvojiti pogrešne predstave o tome šta znači biti uspešan, snažan ili poštovan.

Od stiha do načina života

Najveća zabluda jeste tvrdnja da deca ne razumeju ono što slušaju. Psihologija razvoja pokazuje da razumevanje nije preduslov za usvajanje obrazaca ponašanja. Dete može da ne zna šta određena reč znači, ali može da usvoji emociju, stav i poruku koja se uz tu reč vezuje. Upravo zbog toga ponavljanje ima tako snažan efekat.

Kada se određene poruke neprestano ponavljaju kroz ritam, melodiju i refrene, one postaju poznate. Ono što je poznato vremenom postaje prihvatljivo. Ono što je prihvatljivo prestaje da izaziva otpor. Na kraju se takve ideje mogu pretvoriti u deo ličnog sistema vrednosti.

Savremene platforme dodatno pojačavaju ovaj problem. Nekada je dete moglo da čuje određenu pesmu nekoliko puta dnevno. Danas algoritmi društvenih mreža i muzičkih servisa omogućavaju da se isti sadržaji reprodukuju stotinama puta nedeljno. Svaki novi pregled, svaki novi video i svaka nova preporuka dodatno učvršćuju iste poruke.

Važno je naglasiti da cilj ovog teksta nije zabrana muzike niti osuda određenih izvođača. Problem nije u jednoj pesmi, jednom izvođaču ili jednom muzičkom pravcu. Problem nastaje kada generacije dece odrastaju uz sadržaje koji neprekidno promovišu poroke, površnost, seksualizaciju, materijalizam i nepoštovanje drugih ljudi.

Razgovor umesto zabrane

Mnogo važnije od zabrana jeste razvijanje kritičkog razmišljanja. Roditelji treba da razgovaraju sa decom o sadržajima koje slušaju. Nastavnici, vaspitači i stručnjaci treba da podstiču mlade da analiziraju poruke koje im se svakodnevno plasiraju. Potrebno je naučiti decu da razlikuju zabavu od životnih vrednosti i da shvate kako popularnost neke poruke ne znači da je ona dobra ili korisna.

Deci su potrebni uzori koji pokazuju da se uspeh ne meri količinom novca, brojem pratilaca ili skupocenim predmetima. Potrebni su im primeri ljudi koji grade život na radu, odgovornosti, poštenju, saosećanju i međusobnom poštovanju. Potrebna im je kultura koja ih podstiče da razvijaju svoje talente, a ne da traže prečice do trenutnog zadovoljstva.

Kakve vrednosti ostavljamo budućim generacijama?

Na kraju, pitanje nije da li muzika utiče na decu. To je odavno potvrđeno kroz brojna istraživanja iz oblasti psihologije, pedagogije i sociologije. Pravo pitanje jeste kakav uticaj želimo da ima. Ako kroz muziku svakodnevno normalizujemo alkohol, drogu, seksualizaciju, ponižavanje žena, agresivnost i materijalizam, ne treba da budemo iznenađeni kada se iste vrednosti pojave u stvarnom životu. Deca ne uče samo iz onoga što im govorimo. Ona uče i iz onoga što svakodnevno slušaju, pevaju i prihvataju kao normalno. Upravo zato je važno da budemo svesni poruka koje ulaze u njihove živote i da im pomognemo da izgrade zdrav sistem vrednosti koji će ih voditi kroz život.

Udruženje građana za borbu protiv narkomanije i ostalih vidova zavisnosti „Preobraženje“ je sa svrhom pružanja pomoći pri odvikavanju od bolesti zavisnosti i socijalnog devijantnog ponašanja.

Ukoliko tražite pomoć za sebe ili nekog vašeg bližnjeg, možete nas kontaktirati svakim radnim danom od 09-18 časova na telefone:
+381 64 356 322 0
+381 60 010 641 9