Алкохол, дрога и секс у музици коју слушају наша деца

Музика је одувек била важан део одрастања. Генерације су уз музику градиле успомене, развијале идентитет и проналазиле осећај припадности. Међутим, док се често говори о утицају интернета, друштвених мрежа и видео садржаја на децу и младе, много ређе се озбиљно разговара о порукама које свакодневно улазе у њихове животе кроз музику. Управо због тога важно је поставити једно једноставно питање: шта деца заправо слушају и какве вредности кроз то усвајају?

Многи родитељи знају називе песама које њихова деца слушају, али веома мали број њих је заиста прочитао текстове тих песама. Када се текстови пажљиво анализирају, често се долази до забрињавајућег закључка да се у њима не промовишу љубав, пријатељство, поштовање, истрајност или одговорност, већ алкохол, дрога, сексуална доступност, агресивност, луксуз, новац и живот без граница. Оно што додатно забрињава јесте чињеница да се такве поруке не представљају као проблем, већ као пожељан начин живота.

Алкохол, дрога и луксуз као нови узори

У бројним популарним песмама могу се чути изрази повезани са алкохолом попут „Белведера“, „Цхиваса“, „Цîроца“, опијања до јутра и провода без икаквих последица. Алкохол се не приказује као нешто што може изазвати озбиљне проблеме, већ као саставни део забаве, успеха и друштвеног статуса. Када дете десетине пута дневно слуша такве поруке, постепено почиње да их доживљава као нешто нормално и очекивано.

Поред алкохола, веома често се помињу и наркотици. У текстовима се могу пронаћи референце на „сканк“, „ганџу“, „дување“, „кокаин“ и друге психоактивне супстанце. Такви изрази нису представљени као упозорење или опасност, већ као део свакодневног живота. Деца можда не разумеју у потпуности значење свих тих речи, али веома добро памте начин на који су представљене. Када се дрога повезује са успехом, популарношћу, забавом и привлачношћу, шаље се порука која може оставити дубок траг на младу особу.

Сексуализација уместо достојанства

Посебно забрињава начин на који се у великом броју песама приказују међуљудски односи. Уместо поштовања, међусобног разумевања и искрене блискости, жене и девојке се често своде на физички изглед, сексуалну привлачност или материјалну корист. У таквим текстовима оне нису приказане као особе са достојанством, карактером и вредношћу, већ као објекти који служе за забаву, доказивање статуса или испуњавање тренутних жеља.

Када се пажљиво анализирају поруке које се свакодневно понављају, примећује се да се жене описују кроз тело, изглед, сексуалност и способност да привуку пажњу мушкарца. Њихова вредност се често мери физичким атрибутима, скупом гардеробом, луксузним предметима и спремношћу да учествују у начину живота који се промовише кроз песму. Такав приступ не само да понижава жене, већ и шаље веома лошу поруку дечацима и девојчицама који тек формирају своје погледе на свет.

Девојчице које одрастају уз овакве садржаје могу почети да верују како је њихова вредност првенствено везана за изглед, привлачност и пажњу коју добијају од других. Дечаци, са друге стране, могу развити уверење да су доминација, новац, статус и контрола над другима најважније особине мушкарца. На тај начин музика постаје много више од забаве. Она постаје средство кроз које се преносе одређени модели понашања.

Још озбиљнији проблем представља чињеница да се у појединим песмама жене називају погрдним именима или се кроз различите изразе приказују као неко ко постоји искључиво ради задовољавања туђих потреба. Такви садржаји доприносе нормализацији непоштовања, омаловажавања и емоционалног искоришћавања. Када се такве поруке понављају хиљадама пута кроз песме које млади знају напамет, оне постепено престају да изазивају отпор.

Посебну пажњу треба обратити на сексуалне конотације које су данас присутне у великом броју популарних песама. Некада су се овакве теме обрађивале дискретније и са више симболике, док се данас често користе директни изрази, отворене сексуалне алузије и поруке које сексуалност представљају као основну вредност особе. Многи текстови готово да немају другу тему осим физичке привлачности, освајања, поседовања или искоришћавања друге особе.

Када дете свакодневно пева такве стихове, оно можда не разуме све детаље, али усваја поруку да је сексуална привлачност најважнија особина човека. Тиме се потискују много важније вредности попут поштења, емпатије, одговорности, самоконтроле, верности и међусобног поштовања.

Материјализам као мера успеха

Поред алкохола, дроге и сексуализације, значајан део савремене музичке сцене заснива се на глорификацији материјализма. У текстовима се непрекидно помињу луксузни аутомобили, скупоцени сатови, брендирана гардероба, огромне количине новца, сефови пуни драгоцености и живот у коме се успех мери искључиво оним што човек поседује. Младима се шаље порука да је вредност особе одређена ценом ствари које носи, вози или показује другима.

Такав начин размишљања ствара опасну илузију да срећа долази искључиво кроз поседовање материјалних добара. Истовремено се занемарују рад, труд, знање, карактер и лични развој. Деца почињу да сањају о богатству, али ретко чују поруке о одговорности која би требало да прати успех.

Не треба занемарити ни присуство насилних симбола у појединим песмама. Помињање револвера, оружја, обрачуна, доминације и застрашивања често се користи као симбол моћи. Такве поруке стварају утисак да се поштовање стиче страхом, а не карактером. Деца која тек формирају своје ставове о свету могу лако усвојити погрешне представе о томе шта значи бити успешан, снажан или поштован.

Од стиха до начина живота

Највећа заблуда јесте тврдња да деца не разумеју оно што слушају. Психологија развоја показује да разумевање није предуслов за усвајање образаца понашања. Дете може да не зна шта одређена реч значи, али може да усвоји емоцију, став и поруку која се уз ту реч везује. Управо због тога понављање има тако снажан ефекат.

Када се одређене поруке непрестано понављају кроз ритам, мелодију и рефрене, оне постају познате. Оно што је познато временом постаје прихватљиво. Оно што је прихватљиво престаје да изазива отпор. На крају се такве идеје могу претворити у део личног система вредности.

Савремене платформе додатно појачавају овај проблем. Некада је дете могло да чује одређену песму неколико пута дневно. Данас алгоритми друштвених мрежа и музичких сервиса омогућавају да се исти садржаји репродукују стотинама пута недељно. Сваки нови преглед, сваки нови видео и свака нова препорука додатно учвршћују исте поруке.

Важно је нагласити да циљ овог текста није забрана музике нити осуда одређених извођача. Проблем није у једној песми, једном извођачу или једном музичком правцу. Проблем настаје када генерације деце одрастају уз садржаје који непрекидно промовишу пороке, површност, сексуализацију, материјализам и непоштовање других људи.

Разговор уместо забране

Много важније од забрана јесте развијање критичког размишљања. Родитељи треба да разговарају са децом о садржајима које слушају. Наставници, васпитачи и стручњаци треба да подстичу младе да анализирају поруке које им се свакодневно пласирају. Потребно је научити децу да разликују забаву од животних вредности и да схвате како популарност неке поруке не значи да је она добра или корисна.

Деци су потребни узори који показују да се успех не мери количином новца, бројем пратилаца или скупоценим предметима. Потребни су им примери људи који граде живот на раду, одговорности, поштењу, саосећању и међусобном поштовању. Потребна им је култура која их подстиче да развијају своје таленте, а не да траже пречице до тренутног задовољства.

Какве вредности остављамо будућим генерацијама?

На крају, питање није да ли музика утиче на децу. То је одавно потврђено кроз бројна истраживања из области психологије, педагогије и социологије. Право питање јесте какав утицај желимо да има. Ако кроз музику свакодневно нормализујемо алкохол, дрогу, сексуализацију, понижавање жена, агресивност и материјализам, не треба да будемо изненађени када се исте вредности појаве у стварном животу. Деца не уче само из онога што им говоримо. Она уче и из онога што свакодневно слушају, певају и прихватају као нормално. Управо зато је важно да будемо свесни порука које улазе у њихове животе и да им помогнемо да изграде здрав систем вредности који ће их водити кроз живот.

Удружење грађана за борбу против наркоманије и осталих видова зависности „Преображење“ је са сврхом пружања помоћи при одвикавању од болести зависности и социјалног девијантног понашања.

Уколико тражите помоћ за себе или неког вашег ближњег, можете нас контактирати сваким радним даном од 09-18 часова на телефоне:
+381 64 356 322 0
+381 60 010 641 9