Neko nam krade vreme

Svakog dana gubimo vreme, a da to ni ne primetimo. Osećamo se kao da neko u senci neumorno guta naše sate, dane, godine. Marko Radaković, pisac, filozof i teolog, na snažan i slikovit način opisuje tu pojavu u svom tekstu, otkrivajući kako moderni svet postaje klopka u kojoj se vreme nepovratno topi.

Gde su nestali naši sati?

„Neko mi otima vreme. Pre dve sedmice sam to shvatio. Ili su od tad prošla dva meseca?“

Svi smo bar jednom imali osećaj da su nam dani proleteli, da smo se izgubili u nečemu, a da ni ne znamo gde smo bili. Markova misao otvara vrata dilemi: Da li su krivci posao, internet, ili nešto treće? Ili smo možda mi ti koji nesvesno predajemo svoje vreme nečem što nas proždire?

Na poslu od ponedeljka do subote – gde je nestalo vreme?

„Prvo sam sumnjao na gazde na poslu. Mnogo, brate mili, posla, sigurno ima neka mućka da te prevari, potlači i uzme ti vreme.“

Rad kao zavisnost postaje sve prisutniji fenomen. Kada posao ne ostavlja prostor za život, već se dani stapaju u niz obaveza, gubi se osećaj vremena. Sat za satom, godina za godinom – i jednog dana shvatimo da je život postao samo serija zadataka bez prave vrednosti.

Društvene mreže – moderni vampiri vremena

„Mlatim onim palcem po ekranu mobilnog telefona. Evo, ti me ubij, ako taj neki program meni ne mažnjava vreme i život.“

Koliko puta smo samo „još pet minuta“ proveli na telefonu, da bismo shvatili da je prošao sat ili dva? Algoritmi su dizajnirani da nas drže prikovanima, a mi nesvesno upadamo u zamku. Naše misli postaju razbacane, sposobnost fokusiranja slabi, a život postaje niz isprekidanih trenutaka u virtuelnom svetu.

Zavisnost je predator – mi smo plen

„Isisa ti život, proguta te ucelo, kao zmija, ni ne shvatiš da si živ pojeden, shvatiš kad krene da te vari i da boli.“

Kao što zmija polako guta svoj plen, tako i zavisnost proždire naše vreme. I ne osećamo to odmah. Dolazi postepeno, dan po dan, dok se jednog jutra ne probudimo i shvatimo da smo izgubili godine. Markova metafora je surova, ali istinita – jednom kad shvatimo koliko smo pojedenih trenutaka izgubili, često je već kasno.

Kako se osloboditi lanca koji nas steže?

Rešenje nije u pukom odvajanju od tehnologije, rada ili obaveza, već u povratku kontroli nad sopstvenim vremenom. Marko nas poziva na buđenje:

„Ako otkrijete ko je ili šta je to, samo se izmigoljite, bežite, oslobodite se i ljubite svoje vreme, ljubite ga usnama u usta, grlite ga, prislonite obraz uz njega, vodite ljubav sa njim, plešite uz omiljene pesme i smejte se.“

Ovaj poziv na akciju je više od saveta – to je vapaj da živimo. Da prestanemo da budemo robovi sistema, aplikacija, poslova i stvari koje nam ne donose sreću. Da se vratimo sebi, pravim razgovorima, trenucima sa voljenima, malim stvarima koje zaista znače.

Zaključak: Ne dozvoli da te vreme prevari

Zavisnost dolazi u raznim oblicima. Ona ne mora biti samo droga ili alkohol – može biti rad, tehnologija, čak i način razmišljanja. Ako se ne osvestimo, jednog dana ćemo se naći u istom položaju kao Markov junak – ležeći u bolničkom krevetu, shvatajući da smo prokockali najvredniji resurs koji imamo.

Sada je pravo vreme da vratimo kontrolu. Da zastanemo, osvrnemo se i zapitamo – ko ili šta mi krade vreme? I kada to otkrijemo, vreme je da se oslobodimo i počnemo da živimo.

Udruženje građana za borbu protiv narkomanije i ostalih vidova zavisnosti “Preobraženje” je sa svrhom pružanja pomoći pri odvikavanju od bolesti zavisnosti i socijalnog devijantnog ponašanja.

Ukoliko tražite pomoć za sebe ili nekog vašeg bližnjeg, možete nas kontaktirati svakim radnim danom od 09-18 časova na telefone:
+381 64 356 322 0
+381 60 010 641 9

Slika: Chris Avis