Свети Лука Кримски – доказ да наука и вера нису непријатељи
Епископ, хирург, научник, проналазач и исповедник вере који је спојио медицину и хришћанство у једном животу.
У историји православља постоје светитељи који су оставили траг својим подвизима, исповедништвом или мучеништвом. Постоје и они који су својим делима променили ток науке, медицине или друштва. Међутим, веома је мало људи у којима су се на тако јединствен начин спојили научна генијалност, лекарска пожртвованост, дубока вера и непоколебљива храброст као у личности Светог Луке Кримског.
Лекар у служби човека
Његово световно име било је Валентин Феликсович Војно-Јасењецки. Рођен је 1877. године у Керчу, на простору тадашње Руске империје. Још као млад показивао је изузетну интелигенцију и склоност ка уметности и науци. Иако је у једном периоду размишљао да постане сликар, животни пут га је одвео ка медицини, где ће остварити резултате који ће га сврстати међу најзначајније хирурге свог времена.
Од самог почетка лекарског рада није бирао лаган пут. Док су многи тежили великим градовима и угледним клиникама, Валентин је одлазио тамо где је помоћ била најпотребнија. Радио је међу сиромашнима, лечио људе у удаљеним крајевима и често оперисао у условима који би данас били незамисливи. За њега медицина није била професија већ служење човеку.
Његов научни допринос медицини био је изузетан. Посебно се истакао у области локалне и регионалне анестезије, а његова истраживања и стручни радови коришћени су деценијама након њиховог настанка. Написао је више значајних медицинских дела, међу којима се посебно издваја књига „Огледи гнојне хирургије“, која је постала незаобилазна литература за генерације лекара. Његови радови настајали су не само у мирним академским условима већ и током ратова, прогона и затворских дана.
Ипак, оно што Светог Луку издваја од многих великих научника јесте чињеница да никада није одвојио науку од вере. У времену када се често покушава представити да између хришћанства и науке постоји сукоб, његов живот представља снажан доказ супротног. Као врхунски хирург и научник, он није сматрао да вера спутава знање. Напротив, веровао је да свако истинско научно трагање води ка дубљем разумевању Божијег стварања.
Епископ у времену безбожништва
После смрти своје супруге Ане Васиљевне, која је преминула од туберкулозе 1919. године, остао је сам са четворо деце. Био је то један од најтежих тренутака његовог живота. Иако је учинио све што је било у његовој моћи да је спасе, болест је била јача. Овај губитак оставио је дубок траг у његовом срцу, али га није сломио. Напротив, кроз личну бол још снажније се окренуо служењу Богу и ближњима.
Недуго потом примио је монаштво и добио име Лука, по светом апостолу и јеванђелисти Луки, који се и сам сматра заштитником лекара. Касније је постао епископ Руске православне цркве, настављајући да истовремено служи као архијереј и хирург.
Његово епископско служење поклопило се са једним од најмрачнијих периода руске историје. После Октобарске револуције и доласка безбожне комунистичке власти започео је систематски прогон Цркве. Хиљаде свештеника, монаха и верника завршавали су у затворима, логорима или пред стрељачким водовима.
Међу њима нашао се и епископ Лука.
Био је више пута хапшен, саслушаван, прогањан и протериван у удаљене делове Сибира. Године је провео у изузетно тешким условима совјетских логора и изгнанства. Међутим, ни затвор, ни глад, ни хладноћа нису успели да га натерају да се одрекне Христа.
Хирург који је спасавао животе
Оно што посебно задивљује јесте чињеница да ни током прогона није престајао да лечи људе. Оперисао је где год је могао. Некада у импровизованим болницама, некада без адекватних инструмената, а некада под сталним наѕором власти које су га сматрале непријатељем режима.
Сведоци тог времена говорили су да је често пре операције правио знак крста и молио се за болесника. За њега успех операције није зависио само од знања и вештине већ и од Божије помоћи. Његови пацијенти долазили су из свих слојева друштва. Није питао за политичко опредељење, порекло или статус. Пред њим је био човек којем је потребна помоћ.
Током Другог светског рата његова стручност постала је толико значајна да су чак и совјетске власти, које су га раније прогониле, морале да признају његову вредност. Хиљаде рањеника спасено је захваљујући његовим способностима и огромном искуству.
После рата наставио је да служи као архиепископ Симферопоља и Крима. Народ га је већ за живота сматрао посебним човеком. Многи су долазили по савет, утеху и молитву. Његова једноставност, љубав према људима и несебично служење оставили су дубок траг међу верницима.
Чуда и сведочанства након упокојења
Свети Лука се упокојио 11. јуна 1961. године.Међутим, његов утицај није престао његовим одласком из овог света. Напротив, поштовање према њему наставило је да расте широм православног света.
Бројна сведочења говоре о услишаним молитвама и помоћи коју су верници добијали обраћајући му се. Посебно је познат као заштитник лекара, хирурга и свих који се боре са тешким болестима.
Једна од најпознатијих прича везаних за његово посмртно заступништво говори о дечаку из Грчке који је хитно пребачен у специјализовани медицински центар у Немачкој ради изузетно сложене операције. Након вишесатног захвата, изненађени хирурзи обратили су се пратњи дечака са питањем зашто су пацијента довели код њих када већ имају тако врхунског стручњака.
Када су их упитали на кога мисле, лекари су описали старијег човека са седом брадом и мантилом старог кроја који је током операције давао кључне савете и усмеравао ток захвата. Уверени да је реч о једном од присутних специјалиста, били су изненађени када су сазнали да таква особа није била део медицинског тима.
Према сведочењу које је касније пренето, у операционом протоколу међу именима хирурга наводно се налазио руком дописан потпис: „Архиепископ Лука“.
Оваква сведочења Црква посматра са поштовањем, али и са опрезом. Њихова највећа вредност није у сензационализму већ у вери људи који су кроз такве догађаје препознали помоћ Божију и заступништво Његових светих.
Наслеђе Светог Луке Кримског
Живот Светог Луке Кримског остаје снажна порука и нашем времену. У свету који често покушава да супротстави веру и науку, његов пример показује да истина не може бити подељена. Човек може бити врхунски научник и искрен верник. Може поседовати велико знање и истовремено дубоку смиреност пред Богом.
Његов живот сведочи да права величина не долази из титула, признања или моћи, већ из спремности да своје дарове ставимо у службу других. Зато Свети Лука Кримски и данас остаје један од највољенијих светитеља православног света, лекар тела, пастир душа и непоколебљиви сведок Христове љубави.
Свети Лука Кримски молитвено се прославља 11. јуна, када се верни сећају његовог живота, подвига, страдања и служења Богу и ближњима.
Тропар Светом Луки Кримском – Глас 4
Црквенословенски:
Правило веры и образ кротости,
воздержания учителя яви тя стаду твоему,
яже вещей истина.
Сего ради стяжал еси смирением высокая,
нищетою богатая,
отче священноисповедниче Луко,
моли Христа Бога,
спастися душам нашим.
Превод на српски:
Као правило вере и пример кротости,
учитеља уздржања показа те стаду твоме истина ствари.
Ради тога стекао си смирењем висину,
а сиромаштвом духовна богатства.
Оче свештеноисповедниче Лука,
моли Христа Бога
да се спасу душе наше.
