Značaj komuna u lečenju zavisnika (Video)

Značaj komuna u lečenju zavisnika (Video)

U borbi sa bolesti zavisnosti je nekada neophodno da se primene „agresivnije“ metode lečenja kroz medikamente namenjenim da zamene narkotike i time uz stručnu lekarsku pomoć, uz smanjenje doza polako izvode zavisnike iz kriznih situacija i smanje potrebe za uzimanjem narkotika. Ovo je procedura koja se radi u specijalnim bolnicama.

Jedna takva bolnica je Med Tim u Novim Banovcima koja se isključivo bavi ovom vrstom lečenja i u daljem tekstu je specijalni pedagog Končalović Božana iznela svoja iskustva i stavove vezane za značaj komune i uopšteno zajednice koja okružuje njene pacijente.

O bolesti zavisnosti

Bolest zavisnosti nije prolazna faza u životu čoveka koji je ušao u zavisnost jer je izgubio kontrolu nad uzimanjem neke supstance. Sama reč u nazivu jeste činjenica da je zaista u pitanju bolest, u ovom slučaju hronična, koja mora da se leči pod stručnim nadzorom kao i svaka druga bolest.

U narodu se veruje da je to bolest koja se ne može izlečiti: ’’jednom narkoman uvek narkoman’’ ili alkoholičar, kockar itd. Međutim mi koji se bavimo lečenjem bolesti zavisnosti znamo da nije tako, i da su naši bivši pacijenti ostali i dalje u apstinenciji, koji sada imaju svoje porodice, poslove, prijatelje, i iza kojih je ostao pakao zvan – zavisnost.

Za razliku od drugih bolesti koji imaju hroničan tok, kod bolesti zavisnosti možemo imati doživotnu apstinenciju i bez obzira na hronicitet ne moramo se vratiti u bolest.

Kako postati izlečen od zavisnosti?

Kada kažemo lečenje prva asocijacija je bolnica. I u slučaju lečenja bolesti zavisnosti bolnica je neophodna, pogotovu kod opijatskih zavisnika gde su potrebni fizički detoxi od opijata. U bolnici Med Tim u Novim Banovcima dolaze opijatski zavisnici kojima je prvi korak u rešavanju problema detox kako bi rešili jednu od komponenti bolesti a to je fizička zavisnost. Fizičke krize zbog deficita opijata u telu su jako teške za podnošenje, simptomi su mučni, dugotrajni, iscrpljujući itd. To je jako loš i uznemirujući prizor i za celu porodicu jednog zavisnika koja je u tom momentu nemoćna da bilo šta uradi ili pomogne. Da bi simptomi apstinencijalne krize prošli, potrebni su opijati, dakle ponovno uzimanje droge, i to je taj začarani krug zavisnosti iz koga treba izaći. Ništa manji problem nije i sa ostalim zavisnostima gde je želja za efektom, ili kako je mi zovemo, psihička zavisnost, jedan od okidača za ponovno uzimanje supstance.

Kao što smo rekli, rešavanje fizičke zavisnosti je bolnički tretman, smanjenje zavisnisčkih mehanizama putem procedura je takođe deo bolničkog tretmana. Ali šta se dešava kada pacijent napusti bolnicu, sistem koji ga je držao pod kontrolom, adekvatna terapija koju je dobijao kako bi išao do stabilnosti, na raspolaganju osoblje kada je potrebno.

Dakle, po završenoj prvoj fazi lečenja, bolničkoj fazi, dolazi druga faza, a to je rehabilitacioni period. Taj period svakako traje mnogo duže od bolničkog, prepušteni ste socijalnoj sredini iz koje dolazite, a koja je često toksična i puna okidača za recidiv, pacijenti koji su izgubili posao imaju dodatan stres da ga pronađu, nepoverenje porodice koje je odavno izgubljeno zbog čestih manipulacija i laganja, obećanja da ćete se sami izboriti i nikada više nećete uzeti drogu, alkohol, kockati….

Da bi povratak u socijalnu sredinu bio lakši, definitivno je potreban još jedan korak do povratka u život bez droge, a to je boravak u komuni. Ovim redosledom dobijamo najjači i najdugotrajniji rezultati u lečenju bolesti zavisnosti.

Zbog čega boravak u komuni?

Komuna svaka po cebi ima tačano utvrđen plan po kome radi sa zavisnikom, što podrazumeva strukturu vremena kroz okupaciju korisnika. Od ujutro do naveče smo zdravo okupirani, svrsishodni, bez osude okoline i sumljivih pogleda da li ćete uspeti ovaj put. Komuna nas za početak, dok smo još uvek i psihološki i socijalno krhki sačuva od iskušenja koja vrebaju sa svih strana. Kada kažemo sačuva, misli se na čuvanje od situacija u kojima smo ’’padali’’. Osnovni zadatak komune je da vas rastereti svih očekivanja koja su na početku rehabilitacije često i nerealna, a u čovekovoj prirodi je da se trudi da opravda i svoja i tuđa očekivanja.

Kako to komuna radi?

Plan se pravi u cilju zadovoljavanja svih ljudskih potreba koje nas čine čovekom, bićem koje vredi, bićem koji stvara i koji postavlja i dostiže nove ciljeve i granice. Sredina oko njega u komuni je sredina koja teži istom cilju, a to je stabilnost, koja zajedno kroz rad, stvaranje i aktivnosti pokreće voljne mehanizme koji okreću uverenja iz ne mogu u mogu i uverenja iz nemam u imam. Aktivnost sama po sebi pokreće kreativnost koja hrani naše socijalne veštine putem kojih se vraćamo u normalne životne tokove. To je zapravo izlečenje kada govorimo o bolestima zavisnosti. Atmosfera u komunama je sama po sebi rasterećujuća jer vas čekaju oni koji znaju šta je zavisnost kao problem i koji su ga uspešno rešili. Pored brige i kavalitetne okupacije, u komuni ’’kupujete’’ vreme koje je neophodno da bi se promena desila, a koje u socijalnoj sredini nemate. Sami treba da kalkulišemo sa svojim potencijalima, vremenom i na kraju dobitima.

Ja, koja se bavim bolestima zavisnosti dugi niz godina dajem svaku preporuku za komunu Preobraženje i da dobro utabanom stazom uđete u doživotnu apstinenciju od psihoaktivnih supstanci ili kocke.

Srećno!!!