Društvene mreže i samoubistvo

Društvene mreže i samoubistvo

Pojavio se fenomen koji se tiče uticaja društvenih mreža na ponašanje u vezi sa samoubistvom. Samoubistvo je jedan od vodećih uzroka smrti širom sveta i jedan je od pet najčešćih uzroka smrti kod adolescenata. Samoubistvo je identifikovano ne samo kao individualni fenomen, već i kao uticaj društvenih faktora i faktora sredine. Pored toga, sve je više dokaza da internet i društvene mreže mogu uticati na ponašanje u vezi sa samoubistvom. Kako je internet postao sve više ukorenjen u svakodnevnim životima ljudi, mentalna i emocionalne poteškoće se povećavaju kako pojedinci vide uređenu verziju kako život treba da izgleda.

Društvene mreže su postale uobičajeni deo interneta koji se eksponencijalno širio tokom godina. Postoji niz izvora koji su dostupni javnosti u različitim oblicima. Razni sajtovi, pa čak i dečiji portali uključuju Facebook, Instagram, MySpace, VK, Tvitter, YouTube, Snapchat, TikTok, VSCO i još mnogo toga. Ove platforme su imale za cilj da omoguće ljudima da se povežu na virtuelni način, ali mogu dovesti do sajber maltretiranja, nesigurnosti, emocionalnog stresa i na kraju samoubistva.

Maltretiranje, bilo na društvenim mrežama ili negde drugde, bilo fizičko ili ne, značajno povećava rizik od suicida kod žrtava. Otkako su uvedene društvene mreže u svakodnevni život, neki ljudi su oduzeli svoje živote kao rezultat maltretiranja putem interneta, uključujući ljude koji su uživo prenosili svoje samoubistvo putem različitih društvenih platformi. Stopa samoubistava među tinejdžerima je drastično porasla od 2007. do . jer su društvene mreže postale preovlađujući način života.

Drugi faktor rizika mogu biti medijski izveštaji o samoubistvu koji romantizuju ili dramatizuju opis samoubistava, što može dovesti do povećanog broja samoubistava. Mediji imaju tendenciju da popularizuju video zapise i objave na društvenim mrežama kako bi informisali zemlju o rastućim problemima, što može negativno da utiče na decu i tinejdžere koji imaju sklonosti ka samoubistvu.

Društvene mreže mogu predstavljati opasnost jer na njima postoje različiti pro-suicidalni sadržaji koji vode do takvih sajtova, soba za ćaskanje i foruma. Takođe, internet ne samo da izveštava o incidentima samoubistva, već dokumentuje i metode samoubistva (na primer, samoubilačke paktove, sporazum između dvoje ili više ljudi da se ubiju u određeno vreme i često na isti način). Uloga interneta, posebno društvenih mreža, u ponašanju vezanom za samoubistvo je tema sve većeg interesovanja širom sveta, a kod nas se o tome nerado govori.

Rizici društvenih mreža

Postoje značajni dokazi da internet i društvene mreže mogu uticati na ponašanje u vezi sa samoubistvom. Takvi dokazi uključuju povećanje izloženosti grafičkom sadržaju, kao i mogućnost da dođe do maltretiranja putem interneta. Tokom proteklih deset godina, maltretiranje putem interneta sve je više doprinelo porastu problema samopovređivanja i samoubistva. Studija iz aprila 2020. koju je uradio Nacionalni centar za zdravstvenu statistiku (NPHC) otkrila je da je samoubistvo drugi vodeći uzrok smrti dece i mladih starosti od 10 do 34 godine. Iako ova studija ne navodi direktno uzrok ovih samoubistava, može se predpostaviti da potencijalni razlog može biti maltretiranje putem interneta. Sve u svemu, stope samoubistava tinejdžera su porasle u poslednjoj deceniji. Ovo je veoma značajan javnozdravstveni problem, sa preko milion smrti od samoubistva širom sveta godišnje.

Uticaj društvenih mreža na samoubistvo

Društvene mreže po svom obliku i nameni, same po sebi ne mogu biti okidač za samoubistvo! Izuzetno su male šanse da se dete ili tinejdžer ubije zbog vremena provedenim na socijalnim mrežama. Zabrana upotrebe društvenih mreža može dovesti u neku drugu krajnost i probleme u socijalnom razvoju deteta.

Ali, na društvenim mrežama neosporivo postoji sadržaj koji svojom porukom može da utiče na odluku o samoubistvu. Tu spadaju izveštaji i vesti o samoubistvima, nesrećama, isečci iz filmova, oproštajna pisma, televizijske emisije, a najviše digitalno nasilje koje je sve zastupljenije u emotivnim vezama tinejdžera.

Zapravo, uloga društvenih mreža kod samoubistva može biti ta da ih je neki loš sadržaj na mreži ohrabrio da urade ono što su već naumili iz nekog sebi znanog razloga. Suicidalne osobe su najčešće osobe sa hroničnim neizlečivim bolestima, osobe sa mentalnim poteškoćama, kao što je depresija, anksioznost, shizofrenija, osobe koje su pretrpele traumu ili zlostavljanje, osobe koje prolaze kroz životnu krizu – gubitak voljene osobe, neuspeh na poslu ili školi, gubitak prijatelja, imaju dugove ili se bore sa problemom od nekih vidova zavisnosti.

Da pojednostavimo prostim rečnikom: -Dete koje je zdravo, i neko mu na fejsbuku kaže “ubij se” – neće to uraditi. Ali ako dete trpi zlostavljanje, nema osnovne stvari za život i normalan razvoj, ili je možda hronično bolesno, to dete će kada čuje “ubij se” postoji velika verovatnoća da će razviti suicidalne misli, a potom ako se patnja nastavi, možda i izvršiti suicid.

Sajber maltretiranje i samoubistvo

Svako treće dete u Srbiji trpi neki vid digitalnog nasilja. Sajber maltretiranje (Cyberbullying) može biti jedan od ključnih uzroka samoubistva. Iako ne postoji nijedan savezni zakon koji je specifičan za vršnjačko nasilje na internetu, 48 država ima zakone protiv maltretiranja putem interneta ili uznemiravanja na mreži, a 44 od tih država imaju krivične sankcije u okviru zakona. Mnoge države su poboljšale svoje zakone o uznemiravanju kako bi uključile uznemiravanje na mreži. Zakoni o krivičnom uznemiravanju često predstavljaju osnovu za podizanje optužnica u teškim slučajevima, a teže krivične prijave su podignute u slučajevima kada dokazi ukazuju na rezultirajuće samoubistvo ili druge tragične posledice. Građanski pravni lekovi traženi su u mnogim slučajevima u kojima je bilo teško dokazati krivičnu odgovornost.

Kako se boriti sa ovim problemom?

1. Uloga roditelja – Potrebno je decu razumeti i razgovarati sa njima. Objasniti im da ne treba da učestvuju u vređanju, šikaniranju i zastrašivanju svojih drugara. Naglasite im da ukoliko se susretnu sa ovakvim ponašanjem, treba odmah da vam jave. Ako primetite simptome depresije kod svog, ili tuđeg deteta, reagujte odmah. Uvek pristupajte problemu sa razumevanjem, i nemojte se ustučavati da se obratite za  pomoć stručnim licima, jer se može desiti da simptom depresije bude sklonost ka suicidu.

2. Nastavnici, treneri, edukatori i ostale osobe od autoriteta u dečijim životima bi trebalo konstantno da rade na stvaranju osećaja zajedništva u grupi dece. Poštovanje različitosti i mišljenja koja su drugačija od naših smanjuje razloge za napad. Neka ’zakon jačeg’ zameni deljenje sa onima koji imaju manje od nas, pomaganje onima koji sporije shvataju i odbrana slabijih. Kada deca uživo usvoje ove vrednosti, lako će ih preneti u virtuelni svet i po sistemu automatike, filtrirati sadržaje koji mogu dovesti do suicida.

3. Ne okretati glavu – Ignorisanjem problema nećemo doprineti da on nestane, umesto toga, raširiće se brzo kao vatra i ostaviti mnogo veće posledice. Ignorisanje nije samo odluka da ne reagujemo, već i odluka da reagovanje prepustimo ’’nekome čija je to obaveza, posao ili dužnost.’’ Dužnost svih nas je da gradimo bolju budućnost za decu, a to znači borba protiv pojava koje su opasne.

ZA SVA VAŠA PITANJA POZOVITE 064 35 63 220